Može li zluradost biti pozitivna?

Da li ste ikada osetili malu navalu radosti nakon što ste svedočili neuspehu nekoga ko vam se ne sviđa? To je ono što psiholozi nazivaju „zluradost“ – radost koju osećamo zbog nesreće drugih. Svi smo to osetili u nekom trenutku.

Iako se generalno smatra društveno nepoželjnom emocijom, da li je ona u potpunosti loša? Istraživanja pokazuju da naše uživanje u nesreći drugih može biti i korisno i štetno. Evo kako.

Prednosti zluradosti

Studija objavljena u European Review of Social Psychology pokušala je da objasni kada i zašto ljudi osećaju zluradost. Istraživači su otkrili da je ljudi najžešće osećaju u prilikama kada dolazi do društvenih poređenja koja povećavaju njihov osećaj sopstvene vrednosti.

Dodatna istraživanja koja su se pojavila u New Ideas in Psychology dodatno su dekonstruisala iskustvo zluradosti u tri međusobno povezana oblika – agresivni, rivalstički i pravični. Istraživači objašnjavaju da:

1. Rivalistička zluradost proizilazi iz naše potrebe da se upoređujemo sa drugima,  fokusirana na sopstveni društveni status u poređenju sa statusom naše mete.

2. Agresivna zluradost potiče iz osećaja društvenog identiteta. Pomaže nam da povučemo liniju između „njih” i „nas”, da povučemo jasnu granicu između grupe koja nam se ne sviđa i naše sopstvene, „superiorne”, grupe. Na ovaj način, tuđa nesreća može da deluje zadovoljavajuće jer pojačava osećaj superiornosti grupe kojoj pripadamo. 

3. Zluradost u službi pravičnosti nas podseća da će pojedinci koji krše društvenu pravdu biti kažnjeni na neki način, a to je, na neki način, nagrada koju mi dobijamo za poštovanje društvenih pravila.

Ponekad, gledajući druge ljude kako prave greške, osećamo se bolje u vezi sa sobom. Na primer, svi smo potajno uživali u tom malom jačanju ega kada naš ne tako omiljeni kolega zabrlja projekat. Psiholozi to nazivaju „društvenim poređenjem naniže“. To je kao trenutak samopoštovanja, koji vas podseća da možda ipak niste tako loši i da je drugima gore.

U drugim slučajevima, zluradost može da se doživi kao doza kosmičke pravde. Kada prestupnik u odeljenju za loše ponašanje dobije svoju kaznu, ne možete a da ne osetite da je pravda zadovoljena. Ovo može pomoći u održavanju osećaja pravičnosti u našem društvenom svetu.

Iz ovih perspektiva, zluradost služi kao psihološki štit protiv osećaja neadekvatnosti, podsećajući nas da nismo sami u svojim nesavršenostima. Pomaže nam da upravljamo sopstvenim osećanjem sumnje u sebe, naglašavajući da i drugi imaju svoje trenutke slabosti.

Štetnost zluradosti

Koliko god da prepuštanje ovoj emociji zadovoljstva može da nam donese, prepuštanje  zlobi može zaoštriti vaše odnose i iscrpiti vaše rezerve empatije. Zluradost može otežati povezivanje sa tuđim osećanjima ili učiniti vas nesposobnim za pružanje podrške. 

Jedna studija je istraživala povezanost između zavisti, stereotipa i zluradosti. U njoj su autori objasnili da kada se nekoj drugoj grupi zavidi, zadovoljstvo koje članovi te grupe osećaju povodom neuspeha ili nesreće druge grupe je direktno povezano sa spremnošću da se naudi članovima druge grupe.

Neobuzdana zluradost može ugroziti vaš moralni kompas i možete sebe da dovedete u situaciju da vrebate i iščekujete tuđu propast. U ozbiljnijim slučajevima, preterano prepuštanje osećanju zluradosti može čak dovesti do preduzimanja radnji kojima bi se osigurala propast drugih. Kada uživate u bolu drugih bez razmatranja šire slike, možda ćete početi da klizite niz klizavu padinu etičke dvosmislenosti. Ovo bi moglo dovesti do toga da postanete manje saosećajni, da više osuđujete druge ili čak nešto gore od toga. 

Kako da upravljate svojom zluradošću

Tajna pripitomljavanja ove emocionalne zveri je umerenost i samosvest. Ako je povremeno iskusite ne znači da ste loša osoba, ali prečesto prepuštanje može biti štetno. Sledeći put kad uhvatite sebe da se radujete tuđoj nesreći, odvojite trenutak da zastanete i zapitate se zašto se osećate zlurado. Da li je to zbog želje da povećate svoje samopoštovanje? Zbog zalaganja za pravdu? Ili je to možda loša navika koja izmiče kontroli?

Zastajanjem da biste razumeli koren svojih emocija, možete steći uvid u sopstvenu psihu, podstičući emocionalnu inteligenciju i težeći uravnoteženiji i empatičniji odgovor. Zapamtite, ne radi se o potpunom iskorenjivanju zluradosti, već o tome da ga koristite kao alat za lični rast.

Zaključak

U svetu u kojem su ljubaznost i razumevanje važni, ovladavanje našim emocijama, uključujući i frustraciju, ključni je deo ličnog rasta. Dakle, sledeći put kada osetite onaj mali trzaj zadovoljstva kada se vaš neprijatelj spotakne, zastanite na trenutak i razmislite. Prigrlite dobrotu svog morala, ali budite oprezni sa ružnim stranama prikrivene zluradosti. 

Izvor: www.psychologytoday.com