Fenomen slomljenog prozora 

1982. godine, Džejms Vilson i Džordž Keling objavili su članak u magazinu The Atlantic sa naslovom “Slomljeni prozori: policija i bezbednost u susedstvu”. Glavna premisa tog članka je da je izgled važan kada je u pitanju prevencija zločina. Manji znaci neuređenosti, poput slomljenih prozora i grafita na zidovima, signaliziraju ljudima da taj kraj propada i da je kršenje zakona tu norma. Najpre počinje sa vandalizmom i sitnom krađom, a vremenom napreduje u teže oblike kriminalnog ponašanja. Ova tvrdnja je testirana sa eksperimentom u kojem su u poštansko sanduče stavili kovertu, ali tako da se jasno vidi da se u koverti nalazi novčanica sa ciljem da saznaju koliko će prolaznika odlučiti da tu kovertu ukradu. Kada nije bilo vidljivih znakova bezakonja, 13% prolaznika se odlučilo na čin krađe, dok je taj broj bio duplo veći kada su na sanduče nacrtali grafite i pobacali smeće u neposrednoj blizini. 

Ova studija potvrđuje jedan interesantan fenomen da znaci neuređenosti, poput grafita i smeća na ulici, mogu uticati da ljudi interpretiraju situaciju kao okolnosti u kojima su i drugi slični postupci dopustivi, poput sitne krađe. 

Ljudi su jako osetljivi na društvene norme (informacije o tome šta drugi ljudi rade i šta odobravaju) i suptilni indikatori ovih normi mogu imati dramatične efekte na ponašanje ljudi. Kada postoje neki znakovi bezakonja, povećavaju se šanse da će ljudi kršiti zakon. 


Prisetite se ovoga kada vas bude mrzelo da pometete ispred svoje kuće ili zgrade…


Izvor: Redirect: Changing The Stories We Live By - Timothy D. Wilson

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

  6 fraza koje koriste emocionalno inteligentne osobe Vrlo često empatiju doživljavamo kao sposobnost da ponudimo dobar savet ili damo savršeno rešenje. Dok te stvari zahtevaju empatiju, više se radi o tome da budete prisutni kada je to  potrebno, da pokažete da vam je stalo i da izrazite razumevanje. To je ono što emocionalno inteligentne ljude izdvaja od nas ostalih. One koji znaju da kažu prave reči u teškim situacijama. Ako želite da učite od majstora, čitajte dalje! 1) „Razumem“. Ponekad, kada neko sa nama podeli svoje jade, najbolje što možete da uradite je da jednostavno kažete „Razumem." Ako ste emocionalno inteligentna osoba, verovatno to savršeno dobro znate. Znate da većinu vremena ne morate da dajete najbolje rešenje ili savet. Sve što zaista treba da uradite je da pokažete da ste tu za nekoga i da razumete kroz šta druga osoba prolazi. Čak i ako je to samo kratka, jednostavna izjava, znate da ima dubok uticaj. Razmislite o tome, kada neko sa vama podeli svoje pro...
Read more
  Može li zluradost biti pozitivna? Da li ste ikada osetili malu navalu radosti nakon što ste svedočili neuspehu nekoga ko vam se ne sviđa? To je ono što psiholozi nazivaju „zluradost“ – radost koju osećamo zbog nesreće drugih. Svi smo to osetili u nekom trenutku. Iako se generalno smatra društveno nepoželjnom emocijom, da li je ona u potpunosti loša? Istraživanja pokazuju da naše uživanje u nesreći drugih može biti i korisno i štetno. Evo kako. Prednosti zluradosti Studija objavljena u European Review of Social Psychology pokušala je da objasni kada i zašto ljudi osećaju zluradost. Istraživači su otkrili da je ljudi najžešće osećaju u prilikama kada dolazi do društvenih poređenja koja povećavaju njihov osećaj sopstvene vrednosti. Dodatna istraživanja koja su se pojavila u New Ideas in Psychology dodatno su dekonstruisala iskustvo zluradosti u tri međusobno povezana oblika – agresivni, rivalstički i pravični. Istraživači objašnjavaju da: Rivalistička zluradost proizilazi ...
Read more